Као таложник милејумских знања и искустава која се преносе с генерације на генерацију, библиотека већ на први поглед асоцира на колективну свест. Постоји структурална и витална, нипошто не случајна подударност између нашег психичког и културног наслеђа. Сећање, нарочито оно колективно, омогућава да дух врсте обликује будуће генерације, али и да дух врсте буде очуван као такав. Оно је извор надахнућа и креативности, људи мноштво стваралачких идеја дугују њему, оно врши селекцију онога што ће постати бесмртно. Са своје стране, библиотеке су оне које идеје чине неуништивим. Оне су складишта исповести припадника многих генерација, а у тим исповестима се директно садржи и исказује и сећање. Зато сећање као појава заправо има онолико копија колико има припадника људске врсте који га преносе и може пропасти само заједно са њима. Народна библиотека Србије је институција која по дефиницији чува: знање, информације, сећања, у најширем смислу речи. Све што су најзначајније цивилизацијске тековине, догађаји, мисли, ставови који су обележили токове историје, је њен предмет бављења било да је реч о томе да другима делимо грађу за истраживање или да чинимо део истраживачких процеса. Народна библиотека је и најстарија установа културе у Србији. Независно од тога што је највећа и водећа библиотека у земљи која има обавезу да памти, такво памћење није само дужност, већ и подразумевано осећање. Са друге стране, НБС памти и испод повесне површине. Памти „усмена предања“ претходних генерација библиотекара и књижничара, занимљивости и анегдоте из њихове свакодневице које се као интерне културне тековине институције преносе с генерације на генерацију. По својој природи, НБС спада у оне институције за које се запослени лично вежу, која својом енергијом привлачи и усисава, а својим неупитним значајем и трајањем и нас саме, који смо део ње, чини значајнијим него што бисмо били без идентификације са њеним идентитетом. Наиме, културно наслеђе сваке врсте, писано и усмено, званично или оно са маргина, настало је као резултат непрекидног протока људи и идеја, а ове „миграције“ значајно су утицале и на свакодневни живот људи у библиотеци. Тиме је остварен утицај и на обликовање свести појединца о сопственом идентитету и припадности установи. Тако се временом између НБС и њених запослених стварао један нарочит однос међусобне дубоке повезаности која траје деценијама и која више није само генерацијска, већ и цивилизацијска тековина. Идеја ове тематске збирке је да сачува интерне успомене библиотеке. Окупљајући на једном месту артефакте из мање познате историје посла у библиотеци, на овом месту остављамо трагове о животу институције и људи који су у њој били пре нас. |
