|
|
Ћирилски рукописи
Претрага збирке:
Збирка ћирилских рукописа садржи:
| Мирослављево јеванђеље |
 |
|
Дигитална копија комплетног рукописа Мирослављевог јеванђеља. Рукопис датира из 1180. године и сматра се најзначајнијим, као и најлепшим српским рукописним спомеником. Књига је писана на пергаменту, словима уставне ћирилице и украшена је са око триста стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Чува се у Народном музеју у Београду, док је за његову конзервацију и заштиту задужена Народна библиотека Србије. Јуна 2005. године Мирослављево јеванђеље је уписано у Унесков светски регистар документационе културне баштине 'Памћење света'. |
| Радослављево јеванђеље |
 |
|
Дигитална копија сачуваних листова Радослављевог јеванђеља. Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста, почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге. Чува се у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу. |
| Студенички типик |
 |
|
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10. Дигитална копија добијена је за потребе израде фототипског издања, које ће НБС објавити у сарадњи са Манастиром Студеницом. Пет примерака фототипског издања биће послато у Национални Музеј у Прагу као узвратни поклон. |
| Претражива збирка ћирилских рукописа |
 |
|
Збирка садржи 8 дигиталних копија најзначајнијих рукописа старе словенске редакције. Збирку је могуће претражити у пуном тексту на старословенском језику и писму. |
| Збирка ћирилских рукописа библиотеке Честера Битија у Даблину |
 |
|
Збирка садржи 3 комплетне дигиталне копије ћирилских рукописа из библиотеке Честера Битија у Даблину (Ирска): Српско четворојеванђеље (крај 13. - почетак 14. века), Никољско јеванђеље (крај 14. - почетак 15. века) и Празнични минеј Божидара Вуковића, штампан на пергаменту 1537. године. За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је око 50 српских средњевековних књига које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину. Градска библиотека 'Владислав Петковић Дис' из Чачка добила је на поклон дигиталне копије ових значајних споменика српске културе. |
| Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландар |
 |
|
Дигитална копија Каталога ћирилских рукописа манастира Хиландар чији је аутор калуђер Сава Хиландарац, који је рођен као Чех, католик, световног имена Славибор Брајер. Замонашио се у српском манастиру, где 1894.г постаје библиотекар. Дуго и темељно је сређивао манастирску библиотеку и архиву и подвезао све књиге и рукописе; његов каталог представља први попис свих рукописа и уопште вредности манастира Хиландара. 1896. године краљ Александар Обреновић одликује Саву Орденом светог Саве. |
| Збирка ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије |
 |
|
Збирка садржи избор из 290 дигиталних копија ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије. Ови рукописи представљају најдрагоценију и најстарију збирку Народне библиотеке Србије и чувају се у трезору Археографског одељења. Циљ дигитализације је да се оригинална грађа заштити, а уједно и да се наша културна баштина достојно репрезентује преко Интернета. Поред ћирилских рукописа из НБС, Библиотека је у целости дигитализовала и друге збирке: збирку Пећке патријаршије (113), манастира Дечани(155), манастира Никољац (85) и манастира Крка (78). |
| Збирка ћирилских рукописа манастира Пећка патријаршија |
 |
|
Рукописну збирку манастира Пећке Патријаршије чини 113 књига, писаних од XIV до XIX века, изузетне филолошке, палеографске, уметничке и историјске вредности. Приближно половина књига у збирци настала је у време обновљене Пећке патријаршије (1557–1766), чије је седиште било у оживелом манастиру. Иако данас осиромашена за известан број својих примерака, ова је збирка једна од најрепрезентативнијих српских рукописних збирки. |
| Збирка ћирилских рукописа манастира Дечани |
 |
|
Збирка садржи избор из 148 дигиталних копија ћирилских рукописа манастира Дечани, насталих у периоду од краја XИИИ до почетка XИX века. Њено језгро чине рукописи које је манастиру поклонио његов ктитор, св. Стефан Дечански, тако да сведочи о континуитету и квалитету манастирског живота, као и о раду његове писарске радионице. Збирка представља једну богату средњовековну - постсредњовековну библиотеку, са темељним богослужбеним, пастирским, канонским, историографским, романескним и другим садржајима; неки од њих припадају оригиналној српској књижевности, док има и непосредних, за своје време веома актуелних превода. По броју књига, континуитету њиховог настајања и њиховој многострукој вредности, дечанска рукописна збирка представља за Србе (уз хиландарску) најважнији сачувани књижни фонд. |
| Збирка словенских рукописа Јернеја Копитара |
 |
|
Збирка садржи 34 комплетне дигиталне копије словенских рукописа из збирке Јернеја Копитара које се чува у Народној и универзитетској библиотеци у Љубљани. Представља једну од најстаријих научних збирки ћирилских рукописа међу којима се налази и таква драгоценост као 'Супрасалски кодекс' из 11. века, пореклом из Русије. До многих рукописа Копитар је дошао преко Вука Караџића, неки и су настали у овчарским манастирима, један је некада припадао Студеници, Триод је написан у Македонији, једно јеванђеље је из Босне, а млађи рукописи из Бугарске. |
|
|
